Home Moć uma Regresoterapija pomaže da se oslobodimo balasta prošlosti

Regresoterapija pomaže da se oslobodimo balasta prošlosti

169
0
SHARE

Regresoterapija pogoduje ljudima koji imaju problematične odnose s drugima, ali i osobama koje određeni obrasci ponašanja sapliću u životu, ne dopuštajući im da ostvare svoj puni potencijal.

Psiholozi tvrde da nismo ni svesni koliko sebi otežavamo život time što postupamo po obrascima koje smo još kao deca usvojili od ljudi iz bliskog okruženja, ili pak time što i kao odrasli ostajemo zarobljenici situacija iz prošlosti, detinjstva, prenatalnog perioda i prošlih života. Takođe, tvrde da bismo slobodnije živeli i bili uspešniji ukoliko bismo umeli da zaronimo u prošlost i osvestimo mnoge događaje zatrpane duboko u našoj podsvesti.
Poslednjih godina popularna je psihološka terapija koja pomaže upravo u tome. Reč je o regresoterapiji, a u čemu je njena suština, kako izgleda tretman i na koji način pomaže – pitali smo psihologa i terapeuta Vesnu Živanović, koja praktikuje nehipnotičku regresoterapiju po metodi koju je utemeljio Slovak Patrik Balint.

Šta leči regresoterapija

Smisao regresoterapije jeste u tome da čovek razreši neki svoj problem, kaže ona. Nekad su to loši odnosi s bližnjima ili na poslu, a nekad problemi u ponašanju koji se ponavljaju, a kojih bi on rado da se oslobodi. Na primer, hteo bi da nauči da ne besni kad baš ne mora, te da situacije u kojima je dosad ispoljavao bes – razreši na zreliji i mudriji način.
„Kad osoba iskaže svoj problem, razgovaramo o njemu, što je i uvod u terapiju. Shodno problemu koji ima, određujem koja je od tehnika regresoterapije najefikasnija. Moja uloga je da opustim klijenta i da mu postavljam pitanja na koja on odgovara bez cenzure, onako kako mu padne na pamet.

PROČITAJTE I… Lečenje tretiranjem čakri

On odgovara zatvorenih očiju kako bi bio bliži svojoj podsvesti. Jer, čovek, čim otvori oči, odmah uspostavlja kontakt s mislima i okruženjem, što ga ometa da uđe u podsvest. A ovde je reč upravo o tome da putem slobodnih asocijacija omogućimo sadržajima iz podsvesnog i nesvesnog da uđu u ono svesno, te da onda u njima nađemo ono što je bitno za taj trenutak i za problem koji treba razrešiti. Najvažnije je da klijent sam sebi ne pravi cenzuru, to jest da odgovara iskreno. Jer, i sam će se iznenaditi kad spozna čega je sve u stanju da se seti i kako osvešćuje neke događaje. Mnogi često u razgovoru kažu ’kako sam se ovoga setio, šta mi pada na pamet, odakle mi ovo’… Iznenade se kad shvate kojih su sve slika, osećaja i činjenica iz svoje prošlosti uspeli da se sete“, kaže Vesna Živanović, dodajući da postoje određena pitanja koja terapeut postavlja klijentu kako bi mu pomogao da se priseti stvari i događaja iz prošlosti.

Život po tuđem obrascu

Ulazak u prošlost znači i pronalazak objašnjenja za mnoge obrasce ponašanja iz savremenog trenutka. Recimo, ustanovi se da koristimo obrasce ponašanja usvojene još u prenatalnom periodu, kad smo bili u majčinoj utrobi. Jer, nauka je utvrdila da dete tad reaguje na jake zvuke i na majčino raspoloženje. Ukoliko je ona, recimo, imala neku svađu, veliku neprijatnost… to može ostaviti traga na mladom biću koje se tek formira.
„Te obrasce ponašanja možemo usvojiti od ljudi iz okruženja kad smo deca, dakle – dok smo još nekritični i nedovoljno sazreli.

PROČITAJTE I… Znate li šta je živa voda?

Oni mogu biti funkcionalni tada – a nefunkcionalni u odraslom dobu, kad se od nas traži zrelost i odgovornost, dok se mi i dalje ponašamo kao deca. Uticaji drugih ljudi kojima smo izloženi u detinjstvu nose obrasce što ih vučemo tokom života, iako nam ne pripadaju. Spoznaja da je tako donosi čoveku slobodu, vedrinu i radost, jer on shvata da mu je to nametnuto u detinjstvu, da to nije njegovo i da sve može biti drugačije i bolje. Osoba je sad u stanju da prepozna svoj obrazac, što joj omogućava da u sličnoj situaciji više ne reaguje na uobičajen način – već da traži kreativno rešenje za iste okolnosti, kao i mogućnost da živi svoju pravu prirodu “, navodi naša sagovornica.

Kako ona kaže, nekad dete koje je po prirodi vedro i optimistično izraste u depresivca, to jest poprimi obrazac takvog ponašanja – a sve zbog neke loše porodične situacije u detinjstvu ili depresivne osobe u bliskom okruženju.

Prema njenim rečima, ljudi uglavnom dolaze na regresoterapiju zbog loših odnosa s decom, roditeljima, partnerom i drugim ljudima. Odnosi s drugima, kaže ona, mnogo govore o nečijoj ličnosti. Tako bi se za onoga ko ima dosta disfunkcionalnih odnosa moglo reći da je problematična ličnost, za razliku od uravnoteženih osoba, koje nemaju toliko problema s okruženjem. Pritom, naša sagovornica napominje da, naravno, ne postoji osoba koja nema problema u odnosima s drugima, jer bi to značilo da je savršena, a mi smo samo bića na putu usavršavanja, učenja i sazrevanja.

Razgovarala: Radenka Marković

 

VIŠE SAVETA POTRAŽITE U BIO zelena medicina magazinu! 

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here