Home Moć uma Rastavić i ljuske jaja zaustavljaju osteoporozu

Rastavić i ljuske jaja zaustavljaju osteoporozu

591
0
SHARE

Najbolja preventiva jeste pravilna ishrana koja obiluje dragocenim mineralima, a pomoć u lečenju pružaju i prirodni preparati

Naziv ove progresivne bolesti skeleta potiče od latinske reči koja doslovce znači ”šuplja kost”. Naime, osteoporoza postepeno lišava kosti mineralne gustine i jačine, zbog čega postaju porozne i s vremenom gube čvrstinu i elastičnost, što povećava rizik od preloma. Uglavnom stradaju kukovi i podlaktice, a oboljenju su najpodložnije žena nakon ulaska u menopauzu usled smanjenog lučenja polnih hormona koji imaju zaštitnu ulogu. S početkom ovog procesa kosti počinju ubrzano da se razgrađuju, što je najizraženije u prvih pet godina kada nestaje do pet odsto gustine godišnje. Kosti postaju krte i do preloma dolazi i pri najmanjem fizičkom naporu. Mnoge žene mešaju osteoporozu i artritis pa ne odlaze kod lekara jer ih ne bole zglobovi, ali treba znati da gubitak koštane mase ne daje nikakve simptome.

Koji su uzročnici?

Nedostatak hormona (obično estrogena) i kalcijuma, uz smanjenu fizičku aktivnost narušava strukturu kostiju dovodeći do njihovog slabljenja. Nivo estrogena opada posle menopauze, izlažući žene, posebno one čije su kosti sitne ili imaju malu telesnu težinu, povećanom riziku od ove bolesti. Neuravnotežena ishrana, genetska predispozicija, upotreba steroida i alkohola, pušenje, nizak nivo testosterona (kod muškaraca) i poremećaj rada štitaste i nadbubrežne žlezde takođe mogu doprineti ovoj bolesti.

Pravilna ishrana od presudnog značaja

Adekvatan unos kalcijuma i vitamina D kroz ishranu, izlaganje suncu i fizička aktivnost veoma su važni, naročito u detinjstvu i mladosti kada kosti rastu i razvijaju se. U tom periodu se formira maksimum koštane mase, koja se kasnije, tokom života, prirodno smanjuje. Loše navike, pušenje, konzumiranje alkoholnih pića i kafe, kao i pojedine bolesti mogu ubrzati taj proces. Istraživanja na životinjama ukazuju na činjenicu da omega-3 masne kiseline, posebno one iz masne ribe, kao što su losos, haringa i tuna, stimulišu sintezu novih proteina, važnog strukturnog elementa koštanog tkiva. Sočivo, zeleno lisnato povrće, banana, pirinač i živinsko meso bogati su nutritijentima koji sprečavaju štetno delovanje homocisteina, amino-kiseline koja izaziva osteoporozu. Naučna istraživanja su pokazala žene koje unose dovoljne količine vitamina K znatno smanjuju rizik od preloma kuka. Najbogatiji izvori ovog nutrijenta jesu prokelj, kelj, zelena salata, brokoli i spanać.

Ne zanemarujte ni ostale minerale

U izgradnji kostiju, pored kalcijuma, od velikog značaja su i sledeći minerali: Magnezijum – pomaže transport kalcijuma u kosti, a najviše ga ima u zelenom lisnatom povrću, krompiru, koštunjavom voću, semenkama i celovitim žitaricama. Fosfor – takođe pomaže u izgradnji kostiju, a njime obiluju mlečni proizvodi, meso, jaja, peršun, luk vlašac, krompir, paradajz i praziluk. Bakar – reguliše određene biohemijske procese u izgradnji kostiju, pa što češće treba konzumirati koštunjavo voće i integralne žitarice. Cink – pomaže stimulaciju sinteze proteina u kostima, a njegovu apsorpciju znatno umanjuju suplementi kalcijuma. Nalazi se u celim žitaricama i orasima.

Gvožđe – poboljšava jačinu kostiju. Kopriva, borovnica, kupine, suve kajsije, suve šljive, kinoa i spanać. Silicijum – pojačava snagu kostiju i zuba, a najviše ga ima u krastavcima, špargli, kupusu i u zelenom delu maslačka. Mangan – pomaže u izgradnji vezivnog tkiva i hrskavice. Ovim nutrijentom obiluju semenke bundeve, lana i susama, karfiol, jabuke, breskve i narandže. Kalijum – doprinosi zdravlju kostiju tako što stabilizuje elektrolite u telu. Dobri izvori kalijuma jesu banane, avokado, suvo grožđe, kakao, sušene kajsije, dinja, celer, šargarepa, krompir i paradajz.

Ove vežbe jačaju kosti, a treba ih izvoditi svakodnevno: Hodajte napred-nazad Hodajte po zamišljanoj ravnoj liniji, stavljajući jednu nogu ispred druge, odnosno petu jedne noge neposredno ispred prstiju druge. Napravite četiri puta po deset koraka napred i nazad. Radi sigurnosti, hodajte pored zida ili stola kako biste, ako zatreba, imali oslonac. Istežite leđa Stanite uspravno, razmaknite stopala i podignite ruke uvis. Gornji deo tela lagano izvijte unazad, a pogled usmerite nagore. Zadržite se u tom položaju dve sekunde, a zatim se polagano vratite u početni stav. Vežbu ponovite tri puta. Ukoliko nemate savršenu ravnotežu, vežbe radite pored zida, a ako patite od bolova u zglobovima, izvodite ih sa lagano savijenim kolenima. Izvijajte se u stranu Zauzmite raskoračni stav i polako premeštajte težinu tela na desnu stranu i pritom savijajte desnu nogu. Leva noga treba da bude ispružena, a gornji deo tela mora biti uspravan. Osetićete zatezanje sa unutrašnje strane ispružene noge. Ostanite u tom položaju osam sekundi, a zatim se lagano vratite na početak i ostanite tako četiri sekunde. Ponovite vežbu po tri puta na obe strane. Napravite polučučanj Stanite uspravno, raširite noge na širinu kukova i malo ih iskrenite ka spolja. Savijajte kolena u čučanj dok butine i potkolenice ne formiraju prav ugao, izbrojte do četiri, pa polako ispravite noge. Dok vežbate, pete moraju da stoje na podu. Uradite dve serije sa maksimalno deset ponavljanja. Skakućite Lagano skakućite na prstima, ali tako da vam se pete ne dodiruju. Trudite se da u sekundi skočite dva puta i držite se tog ritma. Prvih mesec dana radite 10 skokova dnevno, a zatim svake nedelje dodajte po jedan dok ne stignete do 50. Napomena: Pacijentima sa veštačkim zglobovima ne preporučuje se da ove vežbe rade na svoju ruku, bez odobrenja lekara.

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here