Home Formula zdravlja Osolite hranu bez soli

Osolite hranu bez soli

221
0
SHARE

Prekomeran unos soli predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, ali korišćenjem začinskih biljaka njena upotreba drastično se može smanjiti.

Zbog pogubnog uticaja na naš organizam, so je – uz šećer, belo brašno i mast – proglašena jednom od četiri bele smrti. Osim što kuhinjska so povećava nakupljanje vode u organizmu, njena prekomerna upotreba negativno deluje i na mnoge druge procese u našem organizmu: povećava rizik od gojaznosti i pojave kardiovaskularnih oboljenja.

Međutim, organizmu su potrebne određene količine soli da bi besprekorno funkcionisao. Kako bismo uneli optimalne količine soli bez štetnog uticaja na zdravlje, bitno je da znamo pravu meru i da dobro biramo namirnice. Naime, iako ova “slana” računica zbunjuje, treba imati na umu da soli ima sasvim dovoljno u namirnicama, posebno u onim bogatim natrijumom, te da hranu načelno ne bi trebalo dosoljavati.
Problem s neslanom hranom moguće je rešiti načinom na koji se ona priprema i upotrebom začinskih biljaka. Sirove i sušene biljke ne samo da popravljaju ukus već i fitonutrijentima poboljšavaju kvalitet obroka. Celer, beli luk i čili glavni su pojačivači ukusa, pa tako i najbolje “zamene” za so u pripremanju hrane.

PROČITAJTE I… Lekoviti začini po vašoj meri

Manje loše soli

Obična kuhinjska so jeste kristal, kombinacija atoma natrijuma i hlora – prosto jedinjenje koje je u metabolizmu zastupljeno u izuzetno maloj količini. Tek u tehnološkom postupku kuhinjska so dobija jod, značajan za rad štitaste žlezde. Upotrebom nekih drugih vrsta soli povećava se unos minerala, te one predstavljaju manje zlo. Među najpopularnijima u poslednje vreme su morska, himalajska i celerova so.
MORSKA SO je prirodno mineralizovana, što znači da uz natrijum hlorid sadrži i više drugih minerala.
HIMALAJSKA SO sadrži 84 minerala, elektrolite i elemente.
CELEROVA SO zapravo je mešavina sušenog korena celera i morske soli u odnosu 1 : 3 i predstavlja mineralizovanu i aromatizovanu delimičnu zamenu za so.
Mnogobrojne su prednosti i zdravstvene koristi ovih soli, ali to ne znači da ih treba koristiti preko mere. Preporuka je da se ne uzima više od tri grama “manje loših” soli.

Domaće mešavine začina

* Kardamom se odlikuje jakim, karakterističnim ukusom. Njegova aroma se intenzivira ukoliko se semenke blago ugreju. Idealnu “slanu” mešavinu predstavljaju jednake količine semenki kardamoma, kumina i korijandra. Ovu mešavinu neposredno pre upotrebe treba ugrejati pa samleti ili usitniti u avanu. Samlevena mešavina brzo gubi aromu.
* Crni, crveni i beli biber zapravo su ista vrsta bobica u različitim fazama sazrevanja. Svaka od njih ima specifičan ukus, a zajedno imaju jedinstvenu ljuto-slatkastu aromu koja nadoknađuje so. Mogu se koristiti u kombinaciji s kurkumom i karijem i tada daju najpuniju aromu.
* Tipična mesna mešavina jeste ruzmarin s narandžinom korom, korenom celera, prazilukom i kaduljom. Može se koristiti za pac, ali i za začinjavanje nakon serviranja.
* Idealna kombinacija za variva koja se priprema od svežih začinskih biljaka jeste: vlašac, peršun, estragon i majoran. Mešavina se pravi od jednakih količina ovih biljaka, a dodaje se u samom finišu pripremanja jela, kako bi se sačuvale sve arome.
* Suvi listovi bosiljka uz lavandu, čubar, semenke koromača, lovor i ruzmarin predstavljaju odličnu “slanu” mešavinu koja se može koristiti tokom cele godine. Maslinovo ulje i limunov sok doprinose posebnoj aromi ove kombinacije.
* Ukoliko ste ljubitelj intenzivnijih ukusa, možete pripremiti mešavinu suvih začina koja može da stoji mesecima. Sastoji se od zvezdastog anisa, karanfilića, cimeta i semenki koromača. Pre upotrebe ova mešavina dodatno se može intenzivirati zagrevanjem.
* Za pikantna jela preporučuje se praškasta kombinacija od istih delova kurkume, aleve paprike i đumbira.

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here