Home Formula zdravlja Lekovite gljive: Vodič za upotrebu u terapiji i prevenciji

Lekovite gljive: Vodič za upotrebu u terapiji i prevenciji

31
0
SHARE

Ljudi se sve više okreću gljivama pokušavajući da reše razne zdravstvene probleme, ili pak da se zaštite od negativnih uticaja modernog načina života. Ovoj temi mora se oprezno prići, jer supstance koje se nalaze u gljivama nisu uvek bezazlene, mada su dobro poznate zahvaljujući kineskoj i japanskoj medicini.

Gljive i zdravlje

Gljive sadrže mnoštvo molekula, posebno polisaharida (koji jačaju imunološki sistem), ali i terpena i alkaloida. Treba voditi računa o količini: veće doze preporučuju se u terapeutske svrhe (pod lekarskim nadzorom), a manje kao preventiva. Profesor Ivo Bjanki, svetski poznati stručnjak za terapiju gljivama, otkriće nam neka osnovna pravila. Kako se koriste gljive? Nećemo govoriti o terapeutskoj upotrebi, jer ona zahteva lekarski nadzor, već ćemo navesti jednostavne recepte za prevenciju. Ne treba potceniti ni neke vrste jestivih gljiva koje se mogu kupiti u supermarketima, poput šampinjona i bukovača. To su dve vrste koje su manje popularne, ali koje imaju zanimljivu ulogu i uticaj na um i mozak.
Gljive jačaju imunološki sistem, deluju protivupalno, utiču pozitivno i na um i na telo. Ipak, koristite ih oprezno.

Lekovite gljive

Gljive su slične biljkama, ali ipak proizvode jedinstvene, hranjive supstance, koje deluju terapeutski. Šta to one zaista sadrže?

U modernoj biologiji gljive se klasifikuju kao nezavisna grupa živih organizama, i to kao klasa eukariota. Ovoj šarolikoj i neverovatnoj grupi takođe pripadaju mikroorganizmi i makroskopske strukture.
Budući da se gljive ne kreću, mogle bi se svrstati u biljke. Međutim, one ne dobijaju hranu u procesu fotosinteze, već tako što vare materije koje uzimaju iz okoline, poput stvorenja u životinjskom svetu. Zaključujemo, dakle, da one nisu ni biljke ni životinje. One su jednostavno – gljive.

Odnos s ljudima
Gljive su na neki način, ipak, sličnije i bliže ljudskim bićima, što je ponekad prava prednost. Kad nam daju dragocene supstance, na primer penicilin, pomažu nam da se izborimo sa zajedničkim neprijateljima – bakterijama. Ako pak napadnu naš organizam, kao u slučaju gljivičnih oboljenja, terapija lekovima nije uvek jednostavna ni laka. Naime, sredstva kojima uništavammo gljivice mogu biti štetna i za naše ćelije – upravo zbog velike sličnosti između gljiva i ljudskog organizma.

Nezelena revolucija
Gljive se najčešće upotrebljavaju u ishrani. Neke vrste se gaje, pa se mogu naći tokom cele godine u supermarketima (lisičarka, bukovača, jablanovača i najpoznatija vrsta – šampinjoni). Ostale vrste rastu u proleće i jesen. Mogućnost industrijskog gajenja gljiva dovela je do izraza “nezelena revolucija”. Reč je o novoj revoluciji u ishrani, koja je usledila nakon zelene revolucije. Ime joj je skovano s obzirom na to da gljive ne sadrže hlorofil, supstancu koja biljnom svetu daje boju. Industrijska porizvodnja i gajenje gljiva omogućili bi nam da zadovoljimo potrebe organizma za proteinima, budući da postoje mnoge vrste gljiva bogate proteinima, koje predstavljaju adekvatnu zamenu za životinjske proteine.

PROČITAJTE I… Započnite dan kafom od pečuraka i zaštitite se od raka

Od namirnice do leka
Granica između upotrebe gljiva u ishrani i njihove medicinske upotrebe vrlo je tanka. Koncept lekovitih gljiva nije nešto novo. Još u drevnom Egiptu gljive su povezivali s besmrtnošću – smatrale su hranom za faraone. U Kini su oduvek bile sastavni deo recepata za dugovečnost. Sve kulture, od Azije do istočne Evrope, oduvek su cenile gljive i iz medicinskog i iz kulinarskog aspekta. Ali šta su terapeutske prednosti gljiva?

Terapeutski polisaharidi
Neke vrste gljiva imaju određena terapeutska svojstva zahvaljujući supstancama koje se nazivaju polisaharidi. Polisaharidi, na primer dragoceni beta-glukani, jesu veliki molekuli – polimeri, koji se formiraju spajanjem prostih šećera, što dovodi do stvaranja složenih struktura u spoljnim zidovima ćelija gljiva. Upravo zahvaljujući tom položaju u ćelijama – polisaharidi štite gljive od štenih faktora spoljne sredine.

Odbrana od spoljnih štetnih uticaja
Naš imunološki sistem može prepozna sve ono što je strano ljudskom telu i da razvije biohemijsko oružje za odbranu od eventualnih napada činilaca spoljne sredine. Čak se i ćelije tumora u izvesnom smislu smatraju spoljnim faktorima, koji su strani organizmu, jer se razlikuju od zdravih ćelija, pa su i prepoznatljivi te podložni napadu imunološkog sistema. U ovom slučaju, lekovite gljive preuzimaju važnu ulogu u lečenju i, pre svega, u sprečavanju tumora, jer polisaharidi u gljivama teraju imunosistem da reaguje na štetne materije iz spoljne sredine, držeći naše telo na oprezu i spremno da brzo odgovori na eventualne napade.

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here