Home Moć uma Fitoterapija sprečava napade astme

Fitoterapija sprečava napade astme

395
0
SHARE

Iako se ovo respiratorno oboljenje veoma teško leči, biljke kao što su plućnjak, podbel, anis, hajdučica i ren mogu znatno ublažiti simptome

Statistike kažu da u svetu oko 5% odraslih osoba i 12% dece ima astmu, a broj obolelih u stalnom je porastu, naročito u industrijski razvijenim zemljama. Prvi simptomi javljaju se obično u detinjstvu i ranoj mladosti. U starijoj životnoj dobi, gušenje, nedostatak vazduha pri naporu ili ”sviranje” u grudima retko su posledica astme, a mnogo češće ukazuje na druge, slične poremećaje. Astma je hronična bolest disajnih puteva (bronhija) koji burno reaguju za vreme prehlade, virusne infekcije ili pri kontaktu sa određenim materijama. Usled upalnog procesa dolazi do grčenja mišića disajnih puteva i pojačanog stvaranja sluzi u bronhijama, sužava ih i otežava protok vazduha, posebno pri izdisaju, kada se neretko javlja i ”sviranje” u grudima. Napadi se javljaju kada se intenzitet upale pojača, posebno nakon izloženosti spoljašnim ili unutrašnjim uzročnicima (pokretačima astme). Prema stepenu poremećaja plućne funkcije i učestalosti napada, razlikuju se povremena (intermitentna) i trajna (perzistentna) astma.

Uzročnici

Astma je najčešće alergijske prirode, što znači da napade provociraju različiti alergeni. Sezonsku astmu uzrokuju poleni drveća, trava i korova, ali da bi organizam reagovao, potrebno je da u vazduhu postoji određena koncentracija ovih čestica. Takođe, postoje i nealergijski uzročnici astme: fizički napor, udisanje hladnog i suvog vazduha, virusne infekcije, jake emocije i zagađenje vazduha. Genetski faktor takođe je bitan: osoba u čijoj porodici postoji istorija ove bolesti izložena je većem riziku da oboli od astme koja je neretko i posledica dugotrajne izloženosti duvanskom dimu.

Kako prepoznati napad?

Rani znaci astmatičnog napada jesu problemi sa spavanjem, umor, iscrpljenost, brzo zamaranje, glavobolja i gubitak apetita. Potom se javljaju suv i uporan kašalj i tamni kolutovi oko očiju. Astmatični napad počinje obično noću, s osećajem teskobe u grudima, izazito teškim disanjem i ”borbom” za vazduh. Ritam disanja je usporen, faza izdisaja produžena, udisaj kratak i bučan, dok je grudni koš proširen, a dijafragma spuštena. Oboleli pokušava da zauzme položaj koji mu olakšava izdisaj – stoji ili sedi oslanjajući se na ruke. Ova faza može trajati nekoliko minuta ili sati i manifestuje se bledilom, otežanim govorom, plavom prebojenošću usta, osećajem straha, ubrzanim radom srca i kašljem sa sluzavo-lepljivim ispljuvkom.

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here